UREDNIK

Pričenja se nova sezona moto zborov in potovanj, sicer pa je bilo tudi zimsko obdobje zelo aktivno. Od lanskega oktobra do marca se je pripetilo precej zimskih srečanj. Značilnost winter partyjev je bila, da jih je obiskalo majhno število civilov, zato pa so bili toliko bolj spontani. Opaziti je, da se na južnih teritorijih množijo dobrodelne akcije, ki so v javnosti dobro sprejete in ocenjene, kljub temu pa klubi nimajo bistveno več podpore pri občinskih organih. Moto klubi tako ostajajo še vedno manjvredne organizacije v očeh javnih inštitucij. Prvi pozitivni odziv smo letos zabeležili v Sloveniji, kjer je Zavarovalnica Maribor članom moto klubov ponudila posebne ugodnosti v t.i. klubskem zavarovanju. Le-ti obvezno zavarovanje sedaj plačujejo bistveno ceneje, kot kdaj koli prej. Lahko le upamo, da bodo tudi druge zavarovalnice izven Slovenije sledile temu zgledu. Sicer pa v tej reviji ni potrebno poudarjati, zakaj so člani klubov manj rizična skupina za zavarovalnice. Sicer se zadeve glede naše revije kar pozitivno odvijajo, saj smo jo zelo uspešno predstavili na velikem bajkerskem srečanju v Padovi (Italija), na vsesplošno prijetno presenečenje velikih imen tega področja, kot so Bikers Life, Freeway in Noise, ki so nam tudi ponudile potrebno pomoč. Žal si zaradi jezikovnih pregrad s tem ne moremo veliko pomagati, nam pa veliko pomoč nudi Motographer – Horst Roesler, ki nam brezplačno redno pošilja materiale.Druga večja pomoč je Anna Maria Pizzelli in njen prijatelj Mauro, ki sta našo revijo prestavljala celo v Daytoni, kjer je tudi nastala olepšana naslovnica naše revije – podpisal jo je sam veliki customizer Arlen Ness. Poudaril bi rad še to, da je ime naše revije uvrščeno v seznam revij, ki se ukvarjajo s »customizacijo« motociklov in motoristično sceno. Seznam redno objavlja revija AMD (American Motorcycle Dealer), s katero smo navezali stike ravno v Padovi. Vse to pa nima nekega posebnega pomena, saj je custom scena pri nas tako slabo razvita, da se lahko uveljavlja le v tujini. Dokaz za to je ekipa Dreamachine iz Ljubljane, ki je ne samo konstantno prisotna na custom sceni, temveč tudi že uveljavljena v svetovnem merilu. Druga ekipa z imenom Iron Forge Choppers prihaja iz Makedonije, ki se počasi, vendar vztrajno uveljavlja na južnejšem območju. Sicer pa se tudi nekateri predelovalci v Srbiji poizkušajo uveljaviti, a zaradi pomanjkanja sredstev ostajajo več ali manj anonimni. Smatram, da bi na našem teritoriju bilo potrebno storiti več za uveljavljanje custom scene, saj je ta za motociklizem izredno pomembna. Ne glede na to, ali se predelave pojavljajo v chopper, bobber ali kaj vem kakšni obliki, se preizkušeni tehnološki posegi uporabljajo tudi v drugih stilih, če omenimo samo streetfighter vejo predelav. Kakorkoli že, navezujemo stike in poizkušamo to sceno razviti, kot je to drugje po svetu. Upamo, da nam bo uspelo. To je že šesta številka Bikers Worlda. Pomeni da smo, ker izhajamo trimesečno, na sceni prisotni že tretje leto. Žal se pri domačih uvoznikih in prodajalcih še nismo uveljavili, saj še vedno prisegajo le na športno sceno. Prej ali slej bodo tudi oni spregledali množičnost in pomembnost naše kulture in našega načina življenja, do takrat pa se bomo morali znajti kakor vemo in znamo. Poleg dejstva, da naša prepoznavnost raste, pa z njo prihajajo tudi drugi problemi, ki jih lahko označimo kot birokratske in so nujno zlo vsake dejavnosti. Zato moram posebej predstaviti dve dekleti, ki sta pomagali urediti precej zadev, da je lahko tale revija v prodaji. Njihove slike in imena so tukaj, če pa jih na kakšnem zboru srečate, pa jim lahko ponudite pijačo. To so si krepko zaslužile. Ker pa je revija že pri vas, se lahko posvetimo izboljšanju distribucije, kar lahko spremljate na naših straneh in straneh portala www.motori.hr, pa tudi vseh internetnih straneh drugih klubov, ki nam bodo nudili podporo. Poleg tega bodo na naših straneh tudi podatki, na katerih zborih bomo prodajali revijo in koledarje, ki so sicer sestavni del te številke.

Vagabund  

 

UREDNIK

Počinje nova sezona moto susreta i putovanja, iako je i »zimsko« razdoblje bilo veoma aktivno. U razdoblju od listopada do ožujka dogodilo se puno zimskih susreta. Karakteristika tih takozvanih Winter partya je u tome, što na njima nema puno civila, ali su zbog toga spontaniji. Može se zapaziti porast dobrotvornih priredbi, koje su u javnosti dobro primljene i ocjenjene, iako zbog toga klubovi nemaju baš ništa veću potporu općinskih organa. Moto klubovi tako ostaju manje vrijedne organizacije u očima javnih institucija. Prvi veći odaziv zabilježili smo ove godine u Sloveniji, gdje je Osiguranje Maribor ponudilo »klupsko osiguranje«, što znači, da su članovi moto klubova dobili posebne bonitete. Članovi klubova su na taj način ove godine platili obavezno osiguranje za svoje motore bitno jeftinije, nego ikad prije. Možemo se samo nadati da će, po uzoru na njih, druge osiguravajuće kuće izvan Slovenije kopirati taj sistem, a na ovom mjestu ne treba posebno isticati zašto su članovi klubova manje rizična grupa za osiguranje. Što se pak revije tiče, sve se odvija pozitivno, jer smo reviju jako uspješno predstavili na velikom bajkerskom sajmu u talijanskoj Padovi, na opće pozitivno iznenađenje velikih imena tog područja, kao što su BIKERS LIFE, FREEWAY i NOISE, koje su nam ponudile svu potrebnu podršku. Na žalost u ovom stadiju, to nam ne vrijedi previše zbog jezičnih barijera. Ali veliku pomoč nam nudi svjetski bajkerski fotograf Motographer-Horst Roesler, koji nam redovito šalje materiale i to bez naplate. Druga veča pomoč je Anna Maria Pizzelli i njezin dečko Mauro, koji su našu reviju odnijeli čak u Daytonu, gde ju je oljepšao svojim autogramom veliki customizer Arlen Ness. Napomenuti moram još i uvrštavanje imena BIKERS WORLD u spisak revija koje razvijaju custumizaciju motocikla i moto scene, koji objavljuje revija AMD (American Motorcycle Dealer), s kojom smo kontaktirali baš u Padovi. Na žalost sve to nema neke konkretne vrijednosti, jer je custom scena kod nas jako slabo razvijena i može se predstavljati jedino u inozemstvu. Dokaz za to je ekipa Dreamachine iz Ljubljane, koja je ne samo konstantno prisutna na custom sceni, već i priznata u svjetskom mjerilu. Druga ekipa, koja se pojavljuje na južnijim predjelima, je ekipa iz Makedonije pod imenom Iron Forge Choppers. Pokušavaju se prezentirati i neki customizeri iz Srbije, ali se zbog financijskih poteškoća ne mogu uspješno predstaviti. Smatram, da je na ovim našim područjima potrebno napraviti više za predstavljanje custom scene jer je ona veoma važna za motociklizam uopće. Bez obzira na to, da li se prerade pojavljuju u chopper, bobber ili tko zna kakvom stilu, korišteni tehnološki postupci upotrebljavaju se i u drugim branšama, da napomenem samo streetfighter stil, gdje se prerađuju cestovni motori. Kakogod, stvaramo i uspostavljamo veze i pokušavamo scenu napraviti takvu, kakva je u inozemstvu. Ovaj broj Bikers Worlda već je šesti i s obzirom da izlazi tromjesečno, znači da smo prisutni već treću godinu. Na žalost od domaćih uvoznika i distributera još nismo prihvaćeni, jer još uvijek igraju na sportskoj sceni. Prije ili kasnije ipak će morati uvidjeti našu masovnost i značaj naše kulture i načina života, a dotad ćemo se morati snalaziti kako god znamo i umijemo. Kako naša prepoznatljivost raste, s njom dolaze i drugi problemi birokratske naravi, koja je nužno zlo svake djelatnosti. Tako moram predstaviti dvije cure, koje su mi mnogo pomogle u tom pogledu i doprinijele tome da ova revija bude brže napravljena. Njihove slike i imena su tu i ako ih negdje sretnete na kakvom susretu, slobodno im ponudite piće, jer su to zaslužile. A pošto je revija sad kod vas, ja se mogu posvetiti poboljšanju distribucije, što možete provjeriti na novostima koje vam donose naša web stranica i portal: www.motori.hr, a osim toga i na stranicama svih onih klubova, koji će nam pružiti takvu podršku. Osim toga na našim stranicama naći ćete i podatke na kojim ćemo susretima prodavati nove revije i kalendare, koji su inače sastavni dio ovog broja.

Vagabund

     
     

BIKERJI KADILCI ?

Ni dolgo tega, kar sem na TV gledal nek futuristični film s Kevinom Costnerjem, ki se je boril z negativci, katere je imenoval »Kadilci«. Takrat sem pomislil, kako prefinjena je antikadilska kampanja, ki na ta način omogoča začetek sovražnega odnosa do neke kulture. Delujoč v bajkerski sceni redko, pravzaprav zelo redko, naletim na nekadilca, ki pa v našem okolju ni preganjan. Drugače pa je v drugih okoljih. Razmišljam, kakšne posledice bi lahko imelo sprejetje zakona o omejevanju kajenja. Če že takoj na začetku omenim dejstvo, da je to kršitev osnovnih življenjskih pravic, potem nadaljujem v vode, kjer se bomo vprašali, komu takšen zakon služi. Pred kratkim sem štiri dni bival v Italiji, kjer je takšen zakon že dve leti v veljavi. Neobremenjen s propagando, ki se trenutno odvija v naših medijih, sem izvedel, da je od sprejetja tega zakona propadlo 60 % gostinskih lokalov, tisti, ki pa so ostali, so svoje prostore skrčili na minimum. Prepričal sem se, da med tednom življenja v lokalih ni več, kafiči se zapirajo ob 19. ali 21. uri, dalj so odprti le ob petkih in sobotah. Pa ne zato, ker bi se v njih zbirali gostje, temveč zato, da bi prodajali pijačo ljudem, ki se zbirajo pred lokali in se tam družijo. Ti »gostje« v lokale vstopijo samo po pijačo, pijejo pa jo zunaj, kjer lahko kadijo. Ne glede na postavljene stoječe pepelnike, so pločniki pred vsemi lokali polni čikov, plastičnih žličk za kavo in čaj, pa tudi steklenine ne manjka. Torej lahko sklepamo, da bodo od novega zakona največ imeli komunalci, ki bodo upravičeni podražiti svoje storitve, drugače bomo po mestih hodili po čikih in kozarcih, našle pa se bodo tudi steklenice in igle. Na boljšem bodo tudi prodajalci obleke in obutve, kajti zaradi večernega bivanja pred lokali, se bodo ljudje prisiljeni topleje oblačiti in obuvati. Ne vidim niti enega razloga za uvedbo takšnega zakona. Po mojem gre le za testiranje živcev volivcev, do kod zakonodajalec lahko gre. Če mu takšna stvar uspe, potem se bo kasneje spomnil še kaj hujšega, npr. uvedbe davka na spolne odnose, dolžino spanja ali celo na barvo oblačil, najdejo pa se lahko še neskončno število drugih vzrokov za nabijanje dajatev ali omejevanja svobode. Mislim, da je vse skupaj posledica globalizacije, na katero so nas toliko opozarjali, pa jih nismo resno vzeli. Zadeva ni prepozna za tiste, ki še niso podvrženi temu. Upam da bodo dobro premislili, ko bodo volili svoje predstavnike v parlament. Za sprejetje zakonov, ki so v veljavi, smo krivi sami, saj so spremembe demokratično uveljavljene skozi voljo naroda, katerega zastopajo izvoljeni predstavniki. In če se s sprejetjem kakšnega zakona ne strinjamo, moramo za vrat prijeti tiste, katere smo zadolžili, da nas zastopajo v zakonodajnih telesih. Če pa nismo nikogar volili, moramo pač biti tiho, saj nismo naredili ničesar za to, da bi ohranili svoje interese. In končno naj se dotaknem še bajkerjev. Ko vam bodo na srečanjih prepovedali pitje piva, kajenje, plesanje in ostalo zabavo, se bodo lotili še vaših jeklenih konjičkov, ki povzročajo hrup, povečujejo število mrtvih na cestah. Takrat se boste verjetno vprašali, kdaj se je to začelo. V mojem okolju nismo družbo nikdar klasificirali v kadilce in nekadilce. Če se je med nami našel kakšen nekadilec, smo bili do njega vedno strpni. Sam nikdar nisem kadil pri ljudeh, ki niso kadili, razen če mi tega niso ponudili. Zato ne razumem, od kod takšna agresivnost nekadilcev do nas. Nihče ni kakšnega nekadilca silil v našo družbo, res pa je, da so se nam vedno sami pridružili. Mogoče pa mislijo, da bodo z novim zakonom prisilili nas kadilce v njihovo družbo? Lahko povem le to, da je to velika pomota. Če nismo bili do sedaj v njihovi družbi, potem ne bomo nikoli, pa če nam grozijo še s kakšnim zakonom in kazenskimi ukrepi. Zase vem, da takšna dejanja v meni povzročajo odpor in sem pripravljen braniti svoje osnovne življenjske pravice do konca, pa čeprav me bodo na koncu od vsepovsod izgnali, da bom še spal pod mostom. Pa kaj, tam bom lahko kadil.

Vagabund

 

BIKERI PUŠAČI

Nedavno sam na tv-u gledao neki futuristički film s Kevinom Costnerom, koji se borio s negativcima, koje je zvao Pušači. Tad sam pomislio „kakva je to profinjena antipušačka kampanja, koja na taj način omogućava početak neprijateljskog odnosa prema nekoj kulturi?!“ Pošto sam aktivan na bajkerskoj sceni rijetko kada, i to jako rijetko, dolazim u kontakt s nepušačem, ali taj u našem okruženju nije proganjan. Suprotno je u drugim okruženjima. Na ovaj način razmišljam kakve bi posljedice moglo imati prihvaćanje zakona o ograničavanju pušenja. Ako već odmah na početku postavim temeljnu činjenicu, da je to kršenje osnovnih ljudskih prava, onda nastavljam na područja gdje ćemo se pitati kome služi takav zakon. Nije prošlo puno vremena od kad sam 4 dana boravio u Italiji, gdje je takav zakon na snazi već 2 godine i, neopterećen s propagandom, koja se trenutno vodi u Slovenskim medijima, saznao da je od usvajanja toga zakona propalo 60% ugostiteljskih lokala, a oni koji su ostali, smanjili su svoje prostore na minimum. Mogao sam se uvjeriti da života u tim lokalima preko tjedna više nema, kafići se zatvaraju u 7 ili 9 navečer, duže su otvoreni samo petkom ili subotom i to ne zato da bi u njima bili gosti, već zato, da bi prodavali piće ljudima koji se skupljaju pred lokalima i tamo provode vrijeme. Ti `gosti` u lokale ulaze samo po piće, a piju vani gdje mogu pušiti. Bez obzira na postojeće stajaće pepeljare, nogostupi ispred kafića puni su opušaka, plastičnih žličica za kavu ili čaj, a ne manjka ni stakla. Na taj način možemo zaključiti da će zbog novog zakona najviše posla imati komunalci, koji će biti primorani poskupjeti svoje usluge, inače ćemo po gradovima hodati po čikovima i čašama, a naći će se tu i boce i igle. Koristi će imati prodavači obuće i odjeće, jer će ljudi zbog večernjeg izlaska u kafiće biti primorani oblačiti se toplije jer će i tako biti vani. Nekad smo govorili da lijepo odgojene žene ne puše na cesti, a danas je to u krajevima sa protupušačkim zakonom posve normalno. Osobno ne vidim ni jednog razloga za prihvaćanje takvog zakona. Po meni se radi samo o testiranju živaca glasača da zakonodavac može znati dokle može ići. Kad mu jedna takva stvar uspije kasnije može doći na ideju za nešto još gore npr. za uvođenje poreza na spolne odnose, dužinu spavanja ili čak na boju odjeće, takve se ideje mogu nabrajati u beskonačnost, a sve sa ciljem nabijanja poreza i smanjivanja ljudskih prava. Mislim da je sve to posljedica globalizacije na koju su nas toliko upozoravali, ali ih mi nismo ozbiljno shvaćali. Još uvijek nije prekasno za one koji još nisu u tome. I nadam se da će dobro promisliti već onda kad budu glasali za svoje predstavnike u parlamentima. Za usvajanje zakona, koji su već u upotrebi, krivi smo si sami, jer su promjene demokratski provedene kroz volju naroda kojega zastupaju izglasani predstavnici. I kad se sa usvajanjem nekog novog zakona ne slažemo, moramo za vrat hvatati one koje smo izglasali da nas zastupaju. A ako nismo za nikoga glasali moramo šutjeti jer nismo napravili apsolutno ništa u smislu čuvanja naših interesa. I na kraju da spomenem ono što se tiče nas bajkera. Kad vam budu na susretima zabranili piti pivo, pušiti, plesati i zabavljati se na druge načine, počet će vas gnjavit zbog vaših motora, koji su preglasni, povećavaju broj mrtvih na cesti i koji vam bar na kratko uljepšavaju život, tada ćete se vjerojatno pitati gdje i kada je sve to počelo. U mom okruženju, znam da nismo nikad klasificirali društvo u pušače i nepušače, ako je među nama bio kakav nepušač to smo poštivali, ja osobno nikad nisam pušio kod ljudi koji nisu pušili, osim ako mi to nisu ponudili. Zato ne znam otkud takva neprijateljska agresivnost nepušača prema nama, jer mi nikada nismo kakvog nepušača prisiljavali biti u našem društvu, a istina je da su nas oni uvijek našli. Postoji mogućnost da misle da će nas pušače s novim zakonom prisiliti na ulazak u društvo nepušača, mogu vam reći da je to potpuno nemoguće. Ako nismo dosad bili u njihovom društvu, nećemo biti nikad, i mogu nam prijetiti bilo kakvim zakonima i sankcijama. U meni osobno takve prijetnje bude užasan otpor i to takav da sam spreman braniti svoja osnovna ljudska prava do kraja pa i ako me od svuda istjeraju te na kraju budem morao spavati pod mostom, neka, tamo ću barem smjeti pušiti.

Vagabund

     
bw6CLICK to OPEN