HOLLISTER-ZDA
Prav fascinantno je, kako lahko realnost in mit dopolnjujeta eden drugega – kako lahko preprosto srečanje eksplodira ob podpori medijev, časa in prenosu od ust do ust dokler tudi iz majhne mravlje ne postane velik rožnan slon. Najboljši primer za vklop včerajšnjega mita v današnjo realnost je srečanje z dolgoletno tradicijo v Hollisterju v Kaliforniji. Upoštevajoč tipično ameriško histerijo o varnosti, terorizmu in politični uvrščenosti dobite popolno mešanico, kako lahko ponude v posmeh tisto, kar se je zgodilo tam daleč nazaj, kar je bilo v resnici manj nevarno in nezakonito, kot je katerikoli današnji bavarski OKTOBERFEST ali ameriški RODEO. V Custom Bike zgodovini obstoja nekaj preciznih trenutkov, za katere ne moremo določiti kdaj in kje so se zgodili, kot je na primer prva visoka bilanca ali prvi podaljšan okvir motorja. Filmska premiera Easy Rider in kasneje film The Wild One sta bajkersko sceno dosti bolj kvalificirala, kot pa recimo prvi predelava Arlen Nessa ali prvi Super Glide Willia G. Davidsona. Vendar nobeden od teh dogodkov ne bi mogel biti niti omišljen brez dogodkov v Hollisterju leta 1947, ki se je pojavil na naslovnici Life magazin – niti Američanov v Heidelbergu na naslovnici in tajnimi družinskimi posnetki Eve Brown v notranjosti. Skoraj zagotovo ne bi bilo Outlow 1% bikerjev, tudi ne predelanih motorjev v taki meri, Harley Davidson bi v sedemdesetih letih lahko objavil dokončni propad, ne bi bilo bikerskih filmov, ki polnijo dvorane. Tisto kar pomeni bikersko življenje in predelovanje motorjev danes, definitivno ima globoke korenine v dogoodkih v Hollisterju 1947, ko so se bajkerji vozili trudeč se da se le malo pozabavijo. ( Horst Rosler) Redne bralce naše revije naj spolnim na prispevek ki nas je popeljal na začetek bikerske scene ki je bil objavljen v 4. številki kjer smo bralcem pojasnili vzroke ki bikerje na svetovni sceni označujejo kot divjake in ostalo negativno usmerjeno mrčes. Tik pred zaklučkom redakcije pa smo iz ZDA prejeli revijo Hollister motosycle rally katero je izdala uprava mesta hollister in reportažo našega sodelovca Horsta Roeslerja. V tokratnem prispevku vam bomo z njihovim posredovanjem poskušali pojasniti dogodke v tem mestu pred 60imi leti. Kot je bilo v 4i številki rečeno so leta 1947 Ameriški mediji objavili novico da so v malem mestecu Hollisterju bikerji prevzeli oblast, divjali, nekontrolirano in objestno pijančevali po mestu in ogrožali varnost prebivalcev. Dejstva pa so sledeča; AMA (American Motorcycle Assotiation) je že od leta 1930 na tem področju prirejalo rally, kar pomeni dirke na 50 in 100 milj na katere so se prijavljali člani klubov, najprej v Boledo parku, kasneje pa v Memorial parku. Leta 1947, 5. ali 6. julija okoli 11. ure zvečer je gledališče Granada zapustil August »Gus« Despera, ki je v tamkajšnjem kinu upravljal s projektorji in se napotil v ulico San Benito, da bi opazoval dogajanje na prireditvi Gypsy Tour, vsakoletne prireditve AMA-e. Ko je hodil z ženo vzdolž glavne ulice je videl dva tipa, ki sta skupaj grabila na tleh ležeče steklenice. V tako narajen kup steklovine sta porinila v bližini parkiran motocikel. Ko se je iz bara prigugal pijanec, sta ga posadila na motor in pričela slikati. Desperi to početje niti ni bilo preveč všeč, zato se je postavil v ozadje slikane scene, misleč, da bosta tipa prenehala s slikanjem, vendar se je zmotil in na legendarni sliki ga lahko vidimo v ozadju. Despera je tako najbližja priča dogodkom in verjetno tudi najbolj trezna, smejoč se iz ozadja. Povzemajoč pisanje lokalnega časopisa FREE LANCE od 7. julija 47, je takratni San Francisco Cronicle objavil reportažo novinarja C.J.Doughtya in fotografa Barneya Petersona, ki sta v Hollister prispela že v petek, čeprav jih sumijo da sta prišla šele v soboto ali celo v nedeljo. Verjetno pod pritiskom, da morata upravičiti 100 milj dolgi polet iz san francisca in dostaviti zelo zanimiv material za objavo, sta iskala senzacionalistične motive, kater bosta lahko prodala, čeprav je prireditev sama bila popolnoma običajna in nenevarna. Free Lance je objavil :« V croniclu sta se to jutro pojavili dve fotografiji fotografa Petersona. Ena prikazuje neznanega motorista naslonjenega na krmilo motorja v eni roki krčevito držeč steklenico piva. Druga slika prikazuje utrujenega motorista spečega na stopnicah mestnega sodišča. TOLIKO OKOLI IZGREDOV O KATERIH BI NAJ TAKRAT POROČALI. Kot da se zgodovina ponavlja, so imeli bikerski reporterji, ki so prišli poročat o 60. letnici zgodovinskega dogodka, srhljiv občutek ob pogledu na vse možne policijske enote in patrulje, ki so vlivale obiskovalcem več straha, kot pa katera koli teroristična grožnja. Prireditev je mi nila v vzdušju nerazumljivega straha pred vozečimi motoristi in vdoru kriminalnih združb, katerega so posejale enote oblasti. Tisto kar je 47. leta bilo poljedelsko mestece z nekaj več kot 4000 prebivalci, je danes zaspano mesto poslovnežev v bližini Silicon Valleya, z dobrimi 35.000 prebivalci. Ta ista prireditev je leta 2006 zabeležila rekordno izgubo, zato so se mestne oblasti odločile za organizacijo najeti profesionalno ekipo agencije Horse Power Promotions, ki je sicer naredila ogromen podvig, vendar je popolnoma zgrešila smisel same prireditve. Glavna ulica, San Benito Street je sicer bila poplavljena z stojnicami prodajlcev razne opreme in večino svetovnih predelovalcev, vendar je zaradi izredno visoke parkirnine 5$ na pločnikih in v bližini ulice ostala napol prazna. »Cruisin« (defile-panoramska vožnja) Hollister je bila omejena na kratke etape, po 100 m, med enim stop znakom na 4. ulici in križiščem s prednostno cesto pod pazljivim nadzorom policijskih sil sestavljenih iz okoliških in državnih enot, ki niso dovoljevali niti koraka čez črto. Delovali so kot da bo nepravilno ustavljanje na križišču ali speljevanje povzročilo revolucijo ali vsaj množične nerede. »To je Mallister«, je komentiral nek lokalec, ki že dolgo vrsto let živi v tem okolišu in zelo prav je imel. S popolnoma komercializirano glavno ulico, je osnovni razlog obiska te prireditve spremenjen v navadno nakupovanje. Bilioni majic z napisi, ki opozarjajo na zgodovinski dogodek so bili prodani po ceni 5$ za komad, ni pa manjkalo niti popačenih bikerskih gesel, kot so: »Born to shopping«, »Shoppers forever« in »Ride free – Spend Hard«. Zveni sarkastično vendar, če ne bi bilo parkinga, ki ga je sponzoriral Baker na 4. ulici in »Stund showa« na vogalu naselja Vendor, ne bi iz prireditve odnesli nikakršnega bikerskega vtisa. Nikakršen čudež ni, da po 8.uri zvečer ni bilo na ulicah niti najbolj svežega bikerja dobesedno zgroženega nad silovitim napadom komercializma na to prireditev. Potreba po zaslužku postane razumljiva, ko upoštevaš ceno varovanja, z zneskom 362.000$. Nič manj kot dva policijska helikopterja sta izvajala neprestani letalski miting z nizkimi preleti glavne ulice podnevi in s prižganim light showom ponoči v iskanju možnih neredov po temačnih stranskih ulicah. Horde polno oboroženih in opremljenih pripadnikov različnih specialnih enot so križarile po ulicah, brez da bi imeli kaj početi. Že najmanjši možni prekršek ali imetje žepnega noža, je obiskovalce lahko pripeljalo do vklenitve v lisice paranoičnih policajev. Na cesti je vsak deseti avto bil služben avto katerekoli enote pa še tu niso prišteti BMW-eji državne policije, v katerih so se v parih vozili agenti. Če vse to prištejemo k stroškom čiščenja, davkom in računom za blokado mesta dobimo idealen recept prireditve, katere namen je obiskovalce pomolzti do konca. V osnovi pa so verjetno pripadniki policijskih sil lahko uživali v resnični »Easy Ride« vožnji, katero so jim nudili obiskovalci, drugi pa so se lahko sprostili na Hollisterjevem soncu, medtem, ko bi lahko lovili resnično nevarne kriminalce. Za poznavalce zgodovine pa je ta pot v Hollister bila priložnost na 60. obletnici srečati še zadnje živeče udeležence v dirkah iz tistih časov. Ti člani takratnih klubov so se pustili intervjuirati in slikati, nudeč zaadnje priče preteklih dogodkov. Zdaj legendarna imena kot so : »Boozfighters«, »Yellow jackets« in lokalnih »Top Hatters MC« so se predstavili na odru v 5. ulici in na pikniku, katerega so imeli v Bolado parku, južno od Hollisterja. Dago, bivša žena »Fat boy« Nelsona in ena od prvotnih članic »Boozettes« ( klub žena članov Boozfightersov glavnega chapterja), je na tej prireditvi proslavljala svojo 60. letnico. Verne Autry, edini od treh še živečih prvotnih članov Boozfightersjev, je tokrat proslavil praznik v stilu. Prenehal je piti alkohol. Današnji Boozfighters, s chapterji po vsem svetu, so gostili posebnega gosta Boba McMillana, verjetno še edinega živečega člana moto kluba Yellow Jackets, ki je rastavljal svoj originalni našitek in dirkalno čelado s Van Dutchovo poslikavo. Med čustveno ceremonijo na odru v San Benitu so počaščeni bivši člani Top Hatters MC, včasih vladajočega kluba v Hollisterju. Johnny Lomanto, oblečen v originalne barve iz leta 1947 je s prisotnimi podelil spomine na to obdobje rekoč: »Resnica o takratni prireditvi je bila hudo popačena od medijev, motoristi so se le želeli imeti lepo in se malo pozabavati. Res so tekmovali v pospeševanju in kurili gume po ulici San Benito, vse skupaj pa je bilo popolnoma nenevarno«. Nadaljnja ceremonija z izborom Miss Hollister 2007 je z nedeljskim programom končala prireditev ob 60. obletnici rojstva bikerjev. Že zgodaj popoldan so predelovalci pričeli pospravljati svoja rastavna mesta na »Builders Square«, ostali rastavljalci pa so sledili njihovemu primeru, vzpodbujeni in prisiljeni s strani policijskih sil, ki so še vedno vtrajale na rigiriznem režimu s oglobitvijo, ne glede na vrsto uporabljenega prevoznega sredstva. Motoristična zgodovina se je pisala leta 1947, mogoče naključno toda za večno. Če že ne s strani motoristov, potem s popačenimi reporti medijev, nepremišljenimi izjavami AMA-e je prinesla 1%erje in Outlaw klube. Se bo zgodovina spominjala leta 2007? Definitivno da, vendar ne v željenem smislu. Žalostno in resnično je, da je kultura predelovanja motorjev in vsa motociklistična scena na tem področju v zatonu.
Tekst: Horst Roesler…..Prevod: Vagabund
HOLLISTER_USA
Upravo je fascinantno kako realnost i mit mogu dopuniti jedan drugoga - kako može jednostavan susret eksplodirati uz pomoć medija, vremena i prijenosa od usta do usta, dok iz malog mrava ne postane veliki ružičasti slon. Najbolji primjer za uklapanje jučerašnjeg mita u današnju realnost je moto susret sa dugogodišnjom tradicijom u Hollisteru u Kaliforniji. Uzimajući u obzir američku histeriju o sigurnosti, terorizmu i političkoj pripadnosti dobivamo idealnu mješavinu pomoću koje možemo izvrgnuti podsmijehu ono što se dogodilo tamo daleko unatrag, što je u biti bilo manje opasno i nezakonito nego kojigod današnji bavarski Oktober fest ili američki rodeo. U custom bike povijesti postoji nekoliko trenutaka za koje ne možemo reći kada i gdje su se dogodili, kao na primjer prvi visoki upravljač ili prvi produženi okvir motora. Filmska premijera Easy Rider i kasnije film The Wild One, bajkersku su scenu obilježili mnogo više nego prva prerada Arlen Nessa ili prvi Super Glide Willia G. Davidsona. Ni jedan od tih događaja ne bi se mogao ostvariti bez događanja u Hollisteru 1947., koji se pojavio na naslovnici Life magazina. Skoro sigurno ne bi postojali outlaw 1% bajkeri kao ni prerađeni motori u takom obliku, sedamdesetih je godina Harley Davidson mogao objaviti propast, a ne bi bilo ni bikerskih filmova, koji pune dvorane. Ono što znači bajkerski život i prerađivanje danas, definitivno ima duboke korijene u Hollisteru 1947., kada su se bajkeri vozili u nastojanju da se samo malo provesele.(Horst) Redovite čitatelje našeg magazina moram posjetiti na prilog koji je bio objavljen u 4. broju, gdje smo čitateljima predstavili razloge, koji bajkere označavaju kao divljake i ostalu negativnu gamad. Baš prije kraja rada redakcije, iz SAD-a smo primili reviju Hollister Moto Cycle Relly koju je izdala uprava grada i reportažu našeg suradnika Horsta Roeslerya. Već u 4. broju naveli smo da su godine 1947., američki mediji objavili novost da su u malom gradu Hollisteru bajkeri preuzeli vlast, divljali nekontrolirano, pili alkohol i ugrožavali živote građana. A činjenice su slijedeće: AMA (American Motocycle Asociation) je već od 1930., na tom području priređivao Relly koji je sadržavao utrke na 50 i 100 milja, vožnju po bespuću, sporu vožnju i ostale bajkerske igre, najprije u parku Boledo, a kasnije u Memorial Parku. Petog ili šestog srpnja 1947., oko 23 sata gledalište Granada napustio je August »Gus« de Spera, koji je u tom kinu radio kao operater i uputio se glavnom ulicom San Benito, da bi prisustvovao događajima Gypsy Tour, tradicionalnoj priredbi. Kada je sa ženom prolazio glavnom ulicom vidio je dva tipa kako skupljaju odbačene boce. U gomilu tih boca gurnuli su i parkiran motocikl, a na njega stavili pijanca koji je baš izašao iz susjednog lokala. Kad je vidio da spremaju scenu za fotografiranje to mu se baš nije svidjelo pa je stao u pozadinu scene misleći da će tako spriječiti fotografiranje. Tako je nastala legendarna fotografija sa Desperom u pozadini koji je postao jedini i vjerojatno najtrezniji svjedok toga događaja. Naime reporteri Cronicla došli su u Hollister i pokušavajući opravdati 100 milja dugački let od San Francisca, došli su na ideju kako napraviti senzacionalističku reportažu. Lokalne novine Freelance su 7. srpnja 1947., donijele vijest, da je San Francisco Cronicle objavio dvije fotografije fotografa Petersona i reportažu novinara C.J. Dougtya. Na jednoj slici je nepoznati bajker koji grčevito žulja pivsku bocu, a na drugoj je bajker koji spava na stubištu gradske vijećnice. TOLIKO O TOME, ŠTO SU LOKALNE NOVINE TADA DONOSILE. Kao da se povijest ponavlja, novinari koji su došli da objave što se događa na 60. godišnjici imali su jeziv osjećaj kad su vidjeli sve moguće policijske snage skupljene u Hollisteru 2007. Ti su ulijevali više straha od bilo koje terorističke prijetnje. Cijela priredba minula je u nerazumljivom strahu pred jurećim bajkerima i pred upadom kriminalnih udruga koje je posijala gradska vlast. Ono što je '47. bio farmerski gradić sa nešto više od 4.000 stanovnika, danas je pospan grad biznismena u blizini Silicon Valleya od oko 35.000 stanovnika. Ova ista priredba je prošle godine zabilježila rekordan minus, pa su se gradske vlasti odlučile da za organizaciju ovaj put angažiraju profesionalnu ekipu HORSE POWER PROMOTIONS, koji su doduše obavili golem posao, ali potpuno promašili smisao ovog skupa. San Benito Street – glavna ulica, bila je doduše krcata štandovima prodavača razne opreme i većine svjetskih prerađivača, ali je zbog visoke cijene parkiranja od 5 $, ostala praktički bez posjetitelja. »Cruising« (defile) Hollister je bio ograničen na kratke etape po 100 m, pod pažljivim nadzorom policijskih sila sastavljenih od gradske i državne policije, koji nisu dozvoljavali niti koraka preko crte. Djelovali su kao da će nepravilno zaustavljanje ili ubrzavanje prouzročiti revoluciju ili barem masovne nerede. Neki je lokalac sve ovo komentirao kao: »To je Mallister«, i bio je potpuno u pravu. Sa potpuno iskomercijaliziranom glavnom ulicom, osnovni razlog ove priredbe pretvoren je u, ništa drugo, nego običan shopping. Milioni majica sa natpisima koji podsjećaju na povijesni događaj, prodavani su po cijeni od 5 $, a nije falilo ni izmijenjenih slogana, kao što su: »Born to Shopping, Shoppers Forever, Ride Free- Spend Hard«. Zvuči sarkastično, ali jedini bajkerski utisak nudilo je parkiralište na 4. ulici, kojega je sponzorirao Baker i Stund Show na ulici Vendor. Nije onda nikakvo čudo što nakon 8 sati na ulici nije bilo nikoga tko nije bio frapiran žestinom komercijalizma na toj priredbi. Potreba za zaradom može postati razumljiva kad se uzme u obzir cijena osiguranja koja je iznosila 362.000$. Ništa manje od dva helikoptera radili su non stop aeromiting nad gradom sa niskim preletima danju, a upaljenim light showom noću tražeći sumnjive poslove u najmanjim uličicama. Horde pripadnika različitih policijskih i specijalnih snaga pod punim naoružanjem i s kompletnom opremom, krstarile su ulicama potpuno bez veze. Već najmanji prekršaj ili posjedovanje džepnog nožića stavljali su vas u opasnost da budete okovani od strane paranoičnih policajaca. Na cesti je svaki deseti auto bio službeno vozilo jedne od postrojbi, a tu nisu ubrojeni svi ti BMWi državne policije sa po parom agenata. Ako svemu tome zbrojimo još i troškove čišćenja, poreze i račune za blokadu grada dobivamo idealan recept za priredbu, kojoj je osnovna namjena da posjetitelje izmuzu do kraja. U biti su pripadnici policijskih odreda imali mogućnost uživati u stvarnoj Easy Ride vožnji koju su im nudili posjetitelji i ugodnome kalifornijskom suncu, dok bi na drugim mjestima morali hvatati stvarne kriminalce. Ipak za poznavaoce povijesti, ova 60. godišnjica je bila prilika da se sretnu još posljednji živući učesnici utrka iz onih vremena. Ovi članovi tadašnjih klubova dozvoljavali su da ih se slika i intervjuira, nudeći posljednja svjedočanstva proteklih događaja. Sada legendarna imena kao što su »Boozfighters«, »Yellow Jackets« i lokalni Top Hatters MC predstavili su se na bini u 5. ulici i na pikniku, kojeg su održali u Boledo Parku, južno od Hollistera. Dago, bivša žena »Fat Boy« Nelsona i jedna od prvih članica »Boozettes« (klub žena članova Boozfighters glavnog chaptera) je na toj priredbi slavila svoju 60. godišnjicu. Verne Autry jedan od trojice još živućih osnivača kluba Boozfighters MC proslavio je svoju godišnjicu time da je prestao piti alkohol. Današnji Boozfighters MC sa chapterima diljem svijeta ugostili su posebnog gosta Boba McMillana, vjerojatno jedinog još živog člana Yellow Jacketsa, koji je pokazivao svoje originalne boje i trkačku kacigu sa Van Dutchovim airbrushom. Za vrijeme emocionalne ceremonije na bini u San Benito Streetu počašćeni su članovi Top Hatters MC, nekada vladajućeg kluba u Hollisteru. Johnny Lomanto, odjeven u originalne boje iz '47., podijelio je prisutnima uspomene na ta vremena riječima: »Mediji su u to vrijeme jako iskrivili istinu o Hollisteru, bajkeri su u stvari željeli samo dobar provod i malo zabave. Uistinu su se utrkivali po ulici i palili gume, ali sve skupa bilo je potpuno bezopasno«. U nastavku priredbe vršio se i izbor miss Hollister 2007. i tim dijelom završena je manifestacija proslave 60. godišnjice rođenja bajkera i bajkerske scene. Već rano poslijepodne su prerađivači počeli pospremati svoje eksponate na »Builders Squareu«, a ostali izlagači slijedili su njihov primjer, potaknuti i prisiljeni od strane policijskih snaga, koje su još uvijek inzistirale na rigoroznom režimu s globama bez obzira na vrstu prijevoznog sredstva. Bajkerska povijest počela se pisati 1947., vjerojatno slučajno, ali zauvijek. Ako ne baš od strane motorista, onda od strane medija, nesuvisle izjave AMAe, donele su 1% ere i outlaw klubove. Da li će se povijest sjećati Hollistera u godini 2007.? Definitivno da, ali ne u željenom smislu. Žalosno i tragično je to, da je u Hollisteru kultura prerađivanja motora i čitava scena na zalasku.
Tekst: Horst Roesler------Prijevod: Vagabund
CLICK to OPEN