PILKO in SATAN'S BROTHERS MC – legenda živi
Ko sem pred leti prvič obiskal moto zbor, je bilo to zgolj mimogrede. V eni uri, kolikor sem bil tam, sem videl nekaj neuspelih poskusov obvladovanja neravnega terena z motorjem, tekmovanje v pitju piva in nekaj naključnih neformalnih pol striptizov. Šele čez kakšni dve leti sem dojel, da sem takrat prisostvoval prvemu moto srečanju kluba Satan's Brothers MC. Naslednje leto je moj matični klub organiziral srečanje in sklenil, da Satanom pošlje uradno vabilo, da nas obiščejo, kar se je tudi zgodilo. Tisti čas še nisem imel pojma o tem, kdo je kdo in zakaj. Predvsem sem opravljal delo, za katerega sem bil zadolžen in nisem veliko spraševal. Pazil sem, da skozi objektiv kamere ujamem čim več detajlov, zato sem bil najbolj zaposlen prav z njimi. Čeprav vsi oblečeni v črno so bili precej raznolika skupina motoristov. Med njimi je bilo kar nekaj čudnih tipov, katerim bi ob morebitnem srečanju v temi takoj vrgel denarnico. Pozornost pa so mi pritegnili zlasti trije. Nek suh, pretegnjen tip, ki je kar naprej nekaj komentiral in izigraval opico, kjerkoli je stalo kaj, po čemer se je dalo plezati in katerega so tovariši kar naprej privezovali za drevo, celo zapirali v kanto za smeti in še marsikaj drugega. To je bil Rutka in danes največji vir informacij za ta prispevek. Drugi je bil manjši, nabit dolgolas tip, ki je vedno resno in mirno opazoval dogajanje okrog ostalih Satanov. Nikoli ga nisem videl hiteti ali vznemirjenega. Po mojem mnenju je bil siva eminenca kluba in drugi človek v hierarhiji kluba, klicali pa so ga Keko. Okoli tretjega, črnolasega mladeniča pa je bila vedno gneča in smeh. Vedelo se je, da bo vedno tako, kot je rekel on, vsi Satani so pričakovali njegova navodila. Klicali so ga Pilko, njegovo pravo ime pa je bilo Smiljan Grčar. Že od rojstva leta 1966 se je vedelo, da bo nekaj posebnega, čeprav ga je v vsakodnevnem življenju spremljala nalepka upornika in neukrotljivega. Takoj, ko je toliko zrasel, da je lahko vozil moped, je njegovo nadaljnje življenje pričelo točno določeno smer. Pri tem ni bil sam, saj je v svojem okolju našel somišljenika - Rutko. Čeprav je bil Rutka precej problematičen tip, sta vseeno postala prijatelja in sta že kot smrkavca pri dvanajstih letih z mopedi brnela po Zasavju. Pri 13 letih sta se (takrat z vlakom) napotila gledati dirke v Opatijo, kjer so se jima cedile sline ob gledanju velikih, pravih motorjev. Kasneje sta spoznala še fante iz drugih mest in tako se je počasi začela odvijati zgodba o nastanku bikerskih klubov v Sloveniji. Rutka je nekje izvohal, da je v Ljubljani obstajal klub Hells Angels in je skušal nagovoriti Pilka, da bi se pridružita temu klubu. To idejo je Pilko zavrnil, zato je Rutka nadaljeval pot kot član Hells Angels Ljubljana (klub ni nosil grba na hrbtu, temveč le napis in je obstajal le kratek čas, do pisma, ki so ga poslali pravi Hells Angels MC). Pilko je že vozil resnejše motorje, kolikor je pač to bilo možno v prejšnjem sistemu, kar pomeni, da se je moral zadovoljiti z avtomtiki, APN-i, ČZ-etkami in JAVA-mi, dokler ni postal lastnik MZ-ja, ki ga je vozil po celi Jugoslaviji. Zelo rad je obiskoval Grobnik, pa ne zato, da bi dirkal, temveč da bi srečal druge motoriste, s katerimi se je rad družil in zabaval. Okrog leta 1986 sta se z Rutko spet pričela družiti in ustanovila sta moto klub z imenom Tarantela. Z nekaterimi člani sta začela obiskovati druge klube. V Žireh je pričel delovati klub Rolling Bones MC, pri katerem je Pilko s tarantelo postal stalni gost. Prišlo je tako daleč, da je zapustil klub Tarantela in se pridružil Roling Bones MC. Nekaj časa je nosil njihov znak, potem pa prestopil v Eisenkreuz MC, pod vodstvom Rada Kolmana. Tudi tam ni našel, kar je iskal, zato je vse skupaj zapustil in se vrnil v domač okoliš, kjer je z ostankom nekdanjih Tarantel, Gregom in Alanom, ki pripeljal iz Eisenkreuz MC, spomladi leta 1993 ustanovil Satan's Brothers MC. Njegova vizija MC kluba je temeljila na bratskem odnosu med člani, kar je našel edino v domačem okolju, med ljudmi, ki jih je dobro poznal in oni njega. Tako se je rodila zgodba o Satan's Brothers MC, klubu, ki je obiskoval zbore ne samo v bivši Jugoslaviji, temveč tudi v Avstriji, Nemčiji, Italiji in na Madžarskem. Aktivno vključevanje v bikersko sceno mu je prineslo potrditev njihovega MC statusa, s čimer je postal en najpomembnejših klubov v Sloveniji in na Hrvaškem. Skupaj z ostalimi slovenskimi MC klubi je imel nadzor nad ustanavljanjem novih MC klubov v Sloveniji (eden od kandidatov za MC klub je bil tudi klub MK Wild Pilots iz Litije, ki pa nikakor ni mogel dobiti odobritve obstoječih klubov). Vrh kluba so predstavljali Pilko, namestnik Grega, namestnik za Zasavje Kek in disciplinski poverjenik Ford. Pilko je bil dober govornik, znal se je pogovarjati z ljudmi, kar je dokazoval tudi njegov status izven bikerske scene. Zaposlen je bil na železnici, kjer je bil tudi sindikalni aktivist. V Zasavju ni bilo človeka, ki bi o njem kaj slabega rekel (takrat nekje se jim je pridružil Rutka, kateri je počasi ohlajal jezo, ker se Pilko ni hotel z njim pridružiti tistemu prvemu MC-ju). Čeprav je bil Pilko motorist in biker, so ga imeli vsi radi in podpirali njegov klub. Aktivnost kluba se je zrcalila tudi v pozivu na sestanek s predsednikom FEME (Federation Europien Motocycles Association) v Zagrebu leta 1996, kjer sta bila Pilko in Keko edina predstavnika iz Slovenije. Istega leta so Satan's Brothers MC organizirali svoj prvi moto zbor v Kotredežu pri Zagorju. Velik obisk je presenetil vse opazovalce, saj so mislili, da klub ne bo zmogel pripraviti kaj več kot pet platojev piva in glasbo iz kasetofona. Vendar je vse potekalo na bikerskem nivoju. Satan's Brothers MC je bil zelo zaželen klub moto srečanj v Sloveniji in na Hrvaškem, najverjetneje zato, ker je Pilko uspel uspešno družiti tako raznolike karakterje, ki so sestavljali klub. Tudi njegov odprt in pozitiven odnos do vseh ljudi, ne samo bikerjev, je pripomogel k temu. Kakorkoli, Pilko in njegovi bratje so naslednje leto organizirali drugo srečanje v Zagorju, ki je bil v takrat najbolje obiskan zbor v Sloveniji, vendar ne zgolj zaradi bikerske poroke, katero so vključili v reden program zbora. Klub je tako živel s polno močjo, člani pa so to obdobje doživljali s polnimi pljuči, zato so sprejeli poziv za snemanje videospota rock skupine The Drinkers. Začetek naslednje sezone je pomenil obisk nekaj zborov, dokler ni želja po zabavi in druženju klub pripeljala na 3. Zgaga rock festival v Ribče, kateri bo v zgodovini slovensko hrvaške bikerske scene ostal zapisan s črnimi črkami, podobno kot Altamont na svetovni sceni. V petek, 26. junija, v prvih urah je bil ubit Smiljan Grčar – Pilko, kot vzrok smrti pa je naveden strel iz revolverja iz rok člana MK Wild Pilots. Pravijo, da Pilko tudi brez strela ne bi preživel zadanih poškodb. Uradno se je vse zgodilo v pretepu, čeprav ostala prisotna člana (Keko in Gama) nimata pojma o kakšnem pretepu. Bila sta napadena od zadaj in pretepena. Kakorkoli, Pilka več ni. Keko: »Pilko je bil biker. Motocikle je vozil že v osemdesetih letih prejšnjega stoletja. Za bikerstvo je rekel, da je to način življenja in da se v vsaki generaciji rodi nekaj ljudi, ki so drugačni. To so bikerji. Po cel teden je delal na svojem motorju, da se je lahko čez vikend z njim zapeljal naokrog. Denarja ni imel veliko, pa je vendar vsak vikend nekje bil. Bil je tudi rocker, kar pa ne pomeni zgolj to, da je poslušal rock. Tudi to je, kakor bikerstvo, način življenja. Ta dva stila se ne izključujeta. Večkrat je rekel, da mu je vseeno, kakšne barve je njegov motor, samo da je črn. Bil pa je tudi zabaven človek. V njegovi družbi je bilo vedno prisotno veliko smeha. Na našem drugem srečanju ga je nekdo vprašal, če je presenečen nad uspešnim obiskom. Po kratkem premisleku je odgovoril, da nam vsi lezejo v rit, ker imamo veliko denarja. Bil je tudi poštenjak. Čeprav na prvi pogled ni deloval tako, je bil zelo zanesljiv človek, ki nikoli ni požrl dane besede. Vedno je izpolnjeval obljube. Celo policaji so rekli, da se z njim ne morejo prepirati, saj je vedno izpolnil dogovorjeno. Kaj so se z njim sploh lahko dogovorili, pa je druga zgodba. Predvsem pa je bil Pilko dober prijatelj«. Po Pilkovi smrti je klub nadaljeval priprave na tretji zbor, ki je minil v hladnem in deževnem vremenu. Pod vodstvom Grege in Kekota se je klub uspel nekako obdržati na nogah. Do 2002 so Satan's Brothers MC uspešno prirejali zbore v Trbovljah, prav vsi so bili množično obiskani. Tega leta so posneli še en videospot s skupino Metal Still iz Medvod. Po dobrih petih letih truda je klub končno dobil svoje prostore v Trbovljah. Kmalu pa je prišlo do odločitve za prestop v Demons MC, kar je povzroči odhod večine članov in razpustitev kluba Satan's Brothers MC. Danes lahko njihove bivše in podporne člane najdemo v mnogih klubih, med katerimi so tudi Hell's Angells MC Croatia, MK Horda zlih, MK Heavens Devils, MK Katastrofa in verjetno še v kakšnem drugem (brez zamere, če sem kakšnega pozabil). Je pa med njimi tudi nekaj takšnih, ki niso več v nobenem klubu, saj smatrajo, da brez Pilka bikerska scena ni več tisto, kar bi po njihovem morala biti. Mineva deseta obletnica Pilkove smrti in ne misliti, da je legenda pozabljena. Nasprotno, legende obstajajo zato, da neskončno živijo. Prepričani ste lahko prepričani, da Pilko ne bo pozabljen in da ni umrl zastonj – kar se bo prej ali slej potrdilo.
Vagabund
PILKO i SATAN'S BROTHERS MC – legenda živi
Kad sam prije više godina prvi put posjetio moto susret, to je bilo onako usput. U sat vremena koliko sam tamo proveo vidio sam nekoliko neuspjelih pokušaja savladavanja neravnog terena sa motorom, takmičenje u ispijanju pive i nekoliko usputnih neformalnih polustriptiza. Tek sam nakon neke dvije godine shvatio da sam prisustvovao prvom moto susretu kluba Satan's Brothers MC. Slijedeće godine moj matični klub organizirao je susret pa su donijeli odluku da Satanima pošalju službenu pozivnicu, da dođu na susret, što se i dogodilo. Ja u to vrijeme još nisam imao pojma o tome tko je tko i zašto je, i obično sam radio posao za koji sam bio zadužen i nisam se puno raspitivao. Gledao sam da što više stvari vidim kroz objektiv kamere i baš sam najviše imao priliku gledati takozvane Satane. Bila je to prilično šarena grupa motorista, iako su svi bili obučeni u crnu kožu. Bilo je među njima čudnih tipova, kojima bi u mraku, da ih sretnem odmah dobacio novčanik, ali nekako na prvi pogled izdvojila su se trojica. Neki suhonjav momak, koji je stalno nešto prigovarao i izigravao majmuna gdje god je postojalo nešto po čemu se moglo popeti i kojega su prijatelji stalno hvatali, vezali za drvo, zatvarali čak u kantu za smeće i još štošta, zvao se Rutka i danas je izvor najviše informacija koje sam dobio za ovaj članak. Drugi je omanji, nabijeni dugokosi tih momak, koji je, uvijek ozbiljan, promatrao događaje oko ostalih Satana. Nikad ga nisam vidio u žurbi ili uznemirenog, ali je po mom mišljenju bio siva eminencija kluba i drugi čovjek u hijerarhiji, a zvali su ga Keko. Oko trećeg čovjeka, crnokosog mladića uvijek je bio smijeh i gužva. Znalo se je da će uvijek biti kako on kaže i svi Satani su čekali njegove naredbe. Zvali su ga PILKO, a pravo njegovo ime je bilo Smiljan Grčar. Od rođenja 1966. godine, znalo se da je nešto posebno, iako ga je u svakidašnjici pratila naljepnica da je buntovnik i neobuzdan. Čim je toliko porastao, da je mogao voziti moped njegov daljini život dobio je smjerokaz. U tome nije bio sam jer je u svojoj okolini našao i sumišljenika Rutku. Iako je Rutka bio dosta problematičniji tip, ipak mu je postao prijatelj pa su njih dvojica već kao klinci od dvanaestak godina brujali mopedima Zasavljem. Sa trinaest godina već su (tada vlakom) odjurili na utrke u Opatiju, gdje su cijedili sline gledajući tolike prave motore. Kasnije su našli slične momke i u drugim mjestima, i tako polako nastaje priča o zametku bajkerskih klubova u Sloveniji. Rutka saznaje da u Ljubljani postoji klub Hells Angels pa pokušava Pilka nagovoriti da se pridruže tom klubu. Pošto Pilko to odbija Rutka nastavlja svojim putem kao član HA Ljubljana (to je bio klub koji nije nosio grb na leđima nego samo natpis i postojao je veoma kratko vrijeme, tek toliko da informacija obiđe Sloveniju). Pilko je u to doba već vozio malo ozbiljnije motore, koliko je tad pak bilo moguće. U prijašnjem sistemu se morao zadovoljiti raznim Automaticima, APN –ovima, Jawama, dok nije došao u posjed MZ-a koji ga je vozio diljem Jugoslavije. Rado je posjećivao Grobnik, ne zbog toga da se utrkuje, nego da bi sreo ostale motoriste sa kojima se družio i zabavljao. Negdje oko 1986. opet se počinje družiti sa Rutkom te osnivaju klub TARANTELA i pod tim znakom počinju posjećivati druge klubove. U Žiri-ju počinje djelovati klub Rolling Bones MC i Pilko sa Tarantelom postaje njihov stalni gost. Kasnije napušta Tarantelu i ostvaruje želju da bude MC pa se pridružuje Rolling Bones-ima, neko vrijeme noseći njihove boje, da bi se kasnije pridružio Radi Kolmanu, u klubu EISENKRAUZ MC. Ni tu nije našao baš ono što je mislio da će mu MC klub pružiti pa sve ostavlja i vraća se u domaće vode, gdje sa ostatkom nekadašnjih Tarantela i novodošlim bajkerima iz Eisenkrauza, Gregom i Alanom formira klub Satan's Brothers MC, u proljeće 1993. Njegova vizija MC kluba temeljila se na bratskom odnosu među članovima i to je našao jedino u domaćem okruženju, među ljudima koji su ga dobro poznavali i koje je on poznavao. Satan's Brothers MC počinju svoju priču posjećivanjem susreta, ne samo na području Jugoslavije nego i u Austriji, Njemačkoj, Italiji i Mađarskoj. Aktivno uključenje u bajkersku scenu donosi potvrdu njihovog MC statusa pa postaju jedan od najutjecajnijih klubova u Sloveniji i Hrvatskoj što im uz ostale slovenske MC klubove omogućava i kontrolu nad stvaranjem novim MC klubova u Sloveniji (jedan od kandidata za MC klub bio je i klub Wild Pilots iz Litije, koji nikako nije mogao dobiti podršku postojećih klubova). Vrh kluba predstavljaju Pilko sa zamjenikom Gregom i zamjenikom za Zasavje Kekom te disciplinskim povjerenikom Fordom. Pilko je i inače bio dobar govornik, znao je sa ljudima što je dokazivao i njegov status izvan bajkerske scene. Na poslu na željeznici bio je sindikalni povjerenik i u Zasavju (Hrastnik, Trbovlje, Zagorje) nije bilo čovjeka, koji bi imao išta loše reći o njemu (negdje tu im se pridružio čak i Rutka, koji je do tad bio kivan na Pilka, koji nije htio sa njim u onaj prvi MC). Iako je bio motorista i bajker svi su ga voljeli i njegov klub maksimalno podržavali. Aktivnost kluba odrazila se i na pozivu na sastanak sa predsjednikom FEME (Federation European Motocycles Association) u Zagreb, 1996., gdje su Pilko i Keko bili jedini predstavnici iz Slovenije. Iste godine Satan's Brothers organiziraju svoj prvi Bajkeski susret u Kotredežu kod Zagorja. Masovna posjeta tog susreta iznenadila je sve, jer su mislili da klub ne može ponuditi više od 5 gajbi pive i glazbe iz kazetofona. Međutim sve je bilo na nivou, iako bajkerskom. Satan's Brothers MC bio je jako poželjan klub na svim moto susretima u Sloveniji i Hrvatskoj, vjerojatno baš zbog toga jer je Pilko uspijevao na okupu i jedinstvu održavati takav skup raznolikih karaktera koji su stvarali klub. Ne manju ulogu imao je i njegov pozitivan i otvoren duh od svih ljudi, a ne samo do bajkera. Kako god, Pilko i njegova braća organiziraju svoj drugi susret 1997. u Zagorju, koji je u to vrijeme bio najposjećeniji susret u Sloveniji i to ne samo zbog toga što je u redoviti program bila uključena i bajkerska svadba. Život kluba plamtio je svom snagom i braća su to doživljavala punim plućima, pa su čak prihvatila poziv za snimanje video spota rock grupe The Drinkers. Početak slijedeće sezone značio je obilazak nekoliko susreta, dok želja za zabavom i druženjem klub nije odvela i na Rock priredbu Zgaga u Ribče, u četvrtak 25. lipnja. Taj petak ostat će u povijesti slovensko-hrvatske bikerske scene zapisan crnim slovima, kao Altamont u svjetskoj sceni. U prvim satima 26. lipnja 1998., ubijen je Smiljan Grčar – Pilko, a uzrok smrti proglašen je prostrijel iz revolvera iz ruke člana Wild Pilotsa. Iako je uzrok smrti naveden, priča se da nanesene povrede Pilko nikako ne bi mogao preživjeti. Službeno sve se dogodilo u fizičkom sukobu, ali ostali članovi Satan's Brothersa nemaju pojma ni o kakvom obračunu. Kako god, Pilka više (fizički) nema. Nastavljamo sa Kekovim opisom njegovog klupskog brata: »Pilko je bio bajker. Motocikle je vozio već u 80-ima. Za bajkerstvo je bio mišljenja da je način života i da se u svakoj generaciji pojavi nekoliko ljudi, koji su drugačijeg mišljenja – bikeri. Cijeli tjedan je radio na svom motoru, da bi ga za vikend mogao voziti. Novca nije imao puno, ali je ipak svaki vikend nekuda odbrujao. A bio je i roker, što ne znači samo to da je slušao rock. I to je kao i bajkerstvo način života. Ta se dva stila ne isključuju. Više puta je rekao da mu je svejedno kakve boje motor ima, samo da je crn. A bio je i zabavan čovjek. Uz njega je uvijek bilo smijeha. Na drugom našem susretu netko ga je upitao da li je iznenađen masovnom posjetom, ali je poslije kratkog razmišljanja odgovorio da je to zbog toga što im se svi uvlače u guzicu, jer su puni love. Napokon, bio je i poštenjak. Iako na prvi pogled nije djelovao tako, bio je pouzdan čovjek, koji nikad nije pogazio datu riječ. Uvijek je ispunio obećano. Čak su i policajci rekli da se sa njim ne mogu svađati jer je uvijek održao ono što su se dogovorili. A koliko su se oni uopće mogli s njim dogovoriti druga je priča. Ali prije svega, Pilko je bio dobar prijatelj«. Epilog: Poslije Pilkove smrti, Satan's Brothers nastavljaju svoje pripreme za njihov treći susret, koji je protekao u kišnom i hladnom vremenu, ali pod vodstvom Grege i Kekota nekako uspijevaju ponovo postaviti na noge. Od 1999. do 2002. Satan's Brothers uspješno priređuju susrete u Trbovlju i svi su jako dobro posjećeni. Te godine snimaju još jedan video spot za grupu Metal Still iz Medvoda. Poslije dobrih 5 godina truda klub konačno dobiva svoje prostore u Trbovlju, ali ubrzo dolazi do odluke da se pristupi u Demons MC, što prouzrokuje odlazak većine članova i raspuštanje kluba. Danas možemo njihove bivše članove i suportere naći u mnogim klubovima među kojima su i Hells Angels MC Croatia, MK Horda Zlih, MK Heavens Devils, MK Katastrofa i možda još kojemu pa molim mi se ne zamjeri ako sam koga zaboravio. Ipak među njima ima i onih koji nisu više ni u kom klubu jer smatraju, da bez Pilka bajkerska scena više i nije ono što bi trebala biti. Prolazi desetogodišnjica Pilkove smrti, ali nemojte misliti ni slučajno, da je legenda zaboravljena. Naprotiv: legende i postoje zato da žive u beskonačnost pa možete biti sigurni, da Pilko neće nikad biti zaboravljen niti da će njegova smrt biti uzaludna – sve će se to potvrditi prije ili kasnije.
Vagabund
CLICK to OPEN